Piše: Dušan Mitić, CEO IN2 Beograd
Tema Fiskalizacije posebno je aktuelna u Hrvatskoj od najave Zakona o fiskalizaciji koji je donet sredinom 2025. godine. U pitanju je nacionalni projekat, pod okriljem Porezne uprave, kojim se uređuje izdavanje i fiskalizacija eRačuna. Promena će biti implementirana u sve segmente interakcije, što znači da će sva pravna lica (uključujući transakcije između poslovnih subjekata (B2B) i poslovanje sa javnim ustanovama (B2G)) razmenjivati račune digitalnim putem uz verifikaciju istih preko Poreske uprave. Fiskalizacija 2.0 donosi unapređenje i automatizaciju poslovnih procesa, čime će se poboljšati efikasnost i transparentnost finansijskih transakcija. Razmena papirnih računa i slanje PDF fajlova odlazi u istoriju (osim računa u krajnjoj potrošnji i ino transakcija).
Kao i kod svake zakonske izmene, postavlja se pitanje koje sve aspekte izmena tangira, ko mora izvršiti prilagođavanja u svom poslovanju i na koji način, koji su rokovi i šta tačno izmena znači za korisnike softverskih rešenja.
Na neka od često postavljanih pitanja iz ugla poslovnih softvera, u nastavku odgovara Dušan Mitić CEO IN2 Beograd. U narednim objavama daćemo i neke praktične savete, i podeliti iskustva iz drugih zemalja koje su već prošle ovakve digitalne transformacije.
Šta je Fiskalizacija 2.0, zašto se ovaj proces uvodi i koje su prednosti?
Fiskalizacija 2.0 je proširenje postojeće fiskalizacije kroz uvođenje eRačuna (dokument propisane strukture koji mora biti digitalno generisan, verifikovan i poslat) u poslovanje između poslovnih subjekata. Tako eRačun postaje obaveza i u potpunosti će zameniti dosadašnji papirni račun (ili PDF kroz mejl) za sve poslovne subjekte unutar zemlje.
Ovim procesom teži se što većoj digitalizaciji poslovanja, kroz automatizovane procese razmene dokumenata između pravnih lica. Povećava se i transparentnost, jer će Poreska uprava imati potpunu kontrolu nad svim računima (lakše suzbijanje sive ekonomije, detaljnija kontrola PDV-a, praćenje neplaćenih računa). Na kraju, umesto razmene, ručnog unosa računa u softvere i štampe/slanja poštom, novi proces će smanjiti troškove, povećati efikasnost i smanjiti mogućnost za greške. Sve ovo su ozbiljne koristi od novog procesa.
Koji su rokovi za implementaciju novog načina poslovanja?
Proces fiskalizacije započet je 2013. godine (Fiskalizacija 1.0) kada je uvedena fiskalizacija gotovinskih i kartičnih plaćanja (B2C), a nastavljen je 2019. godine kada je uvedena obaveza razmene eRačuna za korisnike javnog sektora. Fiskalizacija 2.0 je proces koji se nadovezuje na to i planirano je da se realizuje kroz nekoliko faza. Važni datumi u tom procesu su:
– Do 31.08.2025. – tehničke specifikacije i pojašnjenja. Do navedenog datuma biće izrađene finalne tehničke specifikacije na bazi kojih će se izvršiti prilagođavanje za uvođenje procesa Fiskalizacije 2.0 u poslovnim softverima.
– Od 01.09.2025. – faza testiranja. Od navedenog datuma počinje sprovođenje pripremnih radnji i testiranje procesa;
– Od 01.01.2026. počinje obaveza razmene eRačuna – za poslovne subjekte koji su u sistemu PDV-a.
– Od 01.01.2027. obaveza postoji i za poslovne subjekte koji nisu u sistemu PDV-a, s tim što će ovi poslovni subjekti morati da zaprimaju eRačune i od 01.01.2026. Praktično, puna primena eRačuna planira se od 01.01.2027.
Od 01.07.2030. godine planirana je implementacija procesa slanja i učitavanja eRačuna na nivou Evropske Unije.
U sklopu Fiskalizacije pominju se termini KPD, pristupna tačka i informacioni (informacijski) posrednik. Šta znače ovi termini?
Termin KPD odnosi se na Klasifikaciju proizvoda po delatnostima. Radi se o službenom sistemu koji kategorizuje sve proizvode i usluge koje se koriste u privredi (statistička klasifikacija). Ova klasifikacija je obavezni element eRačuna, za svaki red dokumenta. Stoga, u okviru poslovnih softvera, neophodno je obezbediti vezu (mapiranje) svake stavke računa (artikal, usluga, osnovno sredstvo ili račun glavne knjige) sa adekvatnom pozicijom kategorizacije.
Sugerišemo svim korisnicima da iskoriste period leta i analiziraju mogućnosti povezivanja svojih stavki računa (proizvoda i usluga) sa pozicijama klasifikacije. Ovaj aspekt se može raditi ručno (ručnim navođenjem kategorije na nivou proizvoda ili usluge, a postoji mogućnost i automatizacije na osnovu grupa/parametara proizvoda i usluga ili masovno popunjavanje (na osnovu definisanog pravila od strane korisnika). Treba iskoristiti period leta kako bi se analizirali proizvodi i usluge i odredilo pravilo i logika popunjavanja kategorije.
Za pomoć u pripremi klasifikacije dostupna je email adresa [email protected].
Što se tiče informacionog posrednika ili pristupne tačke, ova dva termina su generalno sinonimi za većinu korisnika. Tehnički je proces Fiskalizacije osmišljen kroz dve pristupne tačke odnosno dva posrednika (jednog za izdavaoca računa i jednog za primaoca, pri čemu obe firme mogu koristiti istog posrednika). Posrednici su firme specijalizovane i kvalifikovane za razmenu eRačuna (na primer, Moj e-račun, FINA…).
Dakle, razmena eRačuna se ne obavlja direktno između dva pravna lica, već svako pravno lice mora imati svog posrednika koji šalje odnosno prima eRačune. Sa sistemom fiskalizacije odnosno Poreskom upravom komuniciraju samo posrednici (pristupne tačke).
Razmena dokumenata direktno između pravnih lica postoji samo za situacije kada pravno lice koje šalje račun nije u sistemu PDV-a (i to do 01.01.2027, nakon čega će i ovi računi biti obavezni za fiskalizaciju). Sem ovog slučaja, dva pravna lica ne komuniciraju direktno, već uvek preko pristupne tačke (posrednika) za sve račune u zemlji.
Šta je sve potrebno uraditi u sklopu softverskih rešenja da bi se ispoštovale nove zakonske obaveze?
Kao i kod svake zakonske izmene, treba definisati šta je nužno iz ugla zakona, a šta su dodatne pogodnosti (nice-to-have) koje se mogu ostvariti izmenom.
Striktno gledajući, iz ugla zakonske obaveze, poslovni softver mora omogućiti automatizaciju slanja izlaznih eRačuna (odnosno e-dokumenata, uključujući račune, odobrenja i avansne račune). Da bi se ovaj segment podržao kroz sistem, neophodno je implementirati:
a) Automatsko generisanje XML fajlova prema propisanim tehničkim specifikacijama,
b) Automatsko pozivanje API posrednika za slanje izlaznih e-računa posredniku (uz sve priloge računu),
c) Slanje infomacija o plaćanju računa.
Ovo je nužni set izmena koji mora podržati svaki poslovni softver. Teorijski, za manje korisnike eRačuni se mogu unositi ručno (prekucavati), na portalima posrednika, ali ova opcija nije rešenje ni za jednu kompaniju sa iole većim brojem mesečnih računa.
Svi ostali segmenti, kao što je uvoz (učitavanje) i prepoznavanje ulaznih dokumenata, automatski prikaz statusa računa i automatsko odbijanje/prihvatanje dokumenata nisu nužni set iz ugla zakona, jer se mogu uraditi i ručno, ali svakako sugerišemo da se razmotri implementacija i ovih elemenata.
Pored nužnih opcija da se ispoštuje Zakon, koje dodatne mogućnosti se pružaju sistemom Fiskalizacije 2.0?
Što se tiče dodatnih opcija i mogućnosti, Fiskalizacija 2.0 potencijalno otvara mogućnost učitavanja ulaznih e-računa. Učitavanje računa nije zakonska obaveza, jer se isti može unositi ručno u informacioni sistem. Ipak, kako se nakon implementacije nove izmene stvara mogućnost da se računi učitavaju, smatramo da je ovo vrlo korisna dodatna pogodnost. Informacioni sistemi mogu preuzeti ulazni dokument (fakturu, odobrenje, avansni račun), prepoznati elemente dokumenta, ali i preuzeti sve priloge. Dodatno, iz informacionog sistema se direktno može pratiti status dokumenta, ali i isti prihvatati/odbijati.
Na ovaj način se kreira i digitalna arhiva ulaznih dokumenata, što je još jedan važan aspekt procesa Fiskalizacije 2.0. Digitalna arhiva se može rešavati preko informacionih posrednika, ali i sam poslovni softver može čuvati razmenjene račune i priloge. Konkretno rešenje zavisi od potreba kompanije.
Uvođenje centralizovane liste preuzetih ulaznih dokumenata otvara i mogućnost centralizovanog odobravanja tih dokumenata. Proces odobravanja uvek zavisi od interne organizacije i pravila, ali uz implementaciju uvoza dokumenata, treba razmišljati u smeru uvođenja digitalne likvidature, ukoliko kompanija nema već implementiran ovaj proces.
Definitivno, treba ići u smeru da se iz poslovnog softvera automatski dobija podatak o statusu eRačuna, ali i da se direktno kroz softver obavlja prihvatanje/odbijanje eRačuna.
Na kraju, koji su saveti korisnicima za pripremu i sprovođenje ovog procesa?
Kao i kod svake zakonske izmene, sugerišemo da se krene od definicije mogućnosti i potreba. Kako smo naveli u tekstu, ova izmena uključuje neke obavezne procese (kreiranje XML fajlova, slanje posredniku i slanje informacije o plaćanju), ali i neke dodatne opcije (učitavanje računa, prepoznavanje redova, digitalna arhiva, digitalna likvidatura). Treba videti šta je kom korisniku potrebno, ali i sagledati specifičnosti koje svaka kompanija i softver trenutno imaju u svom poslovanju vezano za procese koje Fiskalizacija 2.0 tangira.
Takođe, kao i kod svake zakonske izmene, fokus treba staviti na testiranje. Proces testiranja zvanično počinje od 01.09.2025. i treba krenuti što je pre moguće.
Period do završetka finalnih tehničkih specifikacija i početka testiranja (tačnije, letnji meseci) može se iskoristiti da se uradi analiza klasifikacije proizvoda i usluga i bar definišu strategije i smernice za povezivanje proizvoda i usluga sa pozicijama klasifikacije.
Naš savet je da kompanije, ako već nisu, što pre krenu u komunikaciju sa firmama koje održavaju i pružaju podršku za softverska rešenja, kako bi se definisali preduslovi za testiranje i implementaciju.
