U svetu postoji veliki broj različitih ERP sistema ili softvera koji se klasifikuju kao ERP sistemi. U literaturi se mogu pronaći razne podele tih softvera u grupe. U pitanju su podele prema različitim kategorijama, bilo softvera, bilo klijenata kojima su namenjeni. Najčešće se grupisanje vrši prema veličini organizacije kojoj su namenjeni ili prema dostupnosti softvera (pošto su neka rešenja dostupna praktično bilo gde u svetu, a neka samo lokalno). Nekada se grupisanje vrši i prema prometu firmi kojima su namenjeni, broju korisnika ili količini podataka koju treba obrađivati.
Bilo kako da se grupe formiraju, ERP softveri u svakoj grupi imaju svoje prednosti i nedostatke.
U svetskoj literaturi postoji apsolutno slaganje da ne postoji univerzalno najbolji ERP sistem, već da izbor zavisi od konkretne situacije i potreba, a delimično i od lokacije odnosno tržišta (zbog razlike u dostupnosti nekih rešenja, ali i kvaliteta lokalizacije svetskih softvera za pojedina tržišta).
Kako god da se grupe naprave, u prvu grupu se najčešće svrstavaju svetski poznata i zastupljena rešenja: SAP, Oracle EBS i Microsoft Dynamics. U pitanju su najpoznatiji svetski softveri, sa najvećom bazom korisnika. Ovo su rešenja za koja se klijenti širom sveta najčešće opredeljuju (više od 60% svetskog ERP tržišta). Kao prednosti ovih rešenja ističu se renome kompanija vlasnika softvera, ogroman broj korisnika širom sveta, mogućnosti podrške velikom obimu podataka i složenim procesima, kao i napredne mogućnosti izveštavanja. Kao nedostaci se najčešće navode cena i potrebno vreme za implementaciju.
Krećući se ka donjim skupovima (grupama), idemo ka lokalnim rešenjima, gde ciljnu grupu čine manji klijenti odnosno organizacije. Kod ovih sistema cena je manja, a vreme implementacije kraće, a po pravilu je zastupljen i veći nivo prilagodljivosti softvera korisniku.
Automatizacija ili standardizacija, odnosno – prilagoditi softver, ili prilagoditi se softveru?
Tema izbora između standardnih i lokalnih rešenja često je vezena i uz temu „automatizacija ili standardizacija“, odnosno pitanje da li je bolje ići u smeru prilagođavanja softvera sebi ili prilagođavati se softveru.
Prilagođavanje softvera potrebama kompanije je put ka većoj automatizaciji, jer će se sistem prilagoditi procesu, željama i koracima u radu kompanije i korisnika. Ipak, veća automatizacija sigurno znači manju standardizaciju, jer se odstupa od svetskih ili lokalnih standarda i prave specifična rešenja. Standardizacija, sa druge strane, znači prihvatanje svetskih standarda, koje renomirana ERP rešenja propisuju.
Iako ni jedan ekstrem sigurno nije dobar, nije lako naći pravu meru po ovom pitanju.
Klijenti često na početku selekcije ili projekta implementacije definišu oba zahteva kao očekivanje od projekta (čak ih navode kao prva dva razloga implementacije sistema): očekuju ispunjenje i visokog nivoa automatizacije i visokog nivoa standardizacije. Iako ova dva zahteva nisu potpuno suprotstavljena, veće ispunjenje jednog segmenta, uglavnom znači manje drugog: nerealno je postići izuzetno visok stepen u oba segmenta. Klijentima uvek sugerišemo da izaberu šta je značajniji od ova dva zahteva na samom početku procesa implementacije, kako bi se od početka usmerio projekat na željenu stranu.
Da li su softveri prve grupe (SAP, ORACLE I MICROSOFT DYNAMICS) najbolji?
Kao što smo naveli, ne postoji univerzalno najbolji ERP sistem niti grupa softvera. Svetski poznata rešenja sadrže veoma bogat skup standardnih funkcionalnosti, ozbiljan i pouzdan plan razvoja u budućnosti, daju visoku sigurnost investicije i osiguravaju ozbiljan stepen standardizacije. Ipak, to ne znači da će ova rešenja uvek i u svakoj situaciji biti bolja i adekvatnija za svakog korisnika.
Jedna od važnih tema vezana za svetska rešenja je stepen prilagodljivosti. Iako neka od ovih rešenja imaju određen stepen rigidnosti i zahteva za poštovanjem pravila koja se ne mogu promeniti (delimično zbog strukture, a delimično zbog propagiranja standarda), većina softvera je u prošlosti evoluirala i omogućila brojne modifikacije bilo direktno u sistemu, kroz dodatke ili čak kroz različite verzije sistema za različite situacije. Pored toga, za standardna svetska rešenja dostupno je mnogo verifikovanih dodataka, koji mogu podržati i veoma specifične potrebe bilo kog klijenta.
Naš savet je da aspekt mogućnosti prilagođavanja više nije tako značajan i da je mnogo važnije izabrati strategiju potpune automatizacije ili veće standardizacije.
U odvojenom tekstu pojasnićemo zašto su svetka rešenja toliko zastupljenija od ostalih.
