Proizvodne kompanije su najveći korisnici ERP sistema – gotovo četvrtinu svih ERP korisnika čine firme koje se bave raznim vrstama proizvodnje. Pojedina istraživanja pokazuju da se polovina svih kompanija koje analiziraju i razmatraju uvođenje ERP-a bavi proizvodnjom. Iz ugla ERP sistema, za većinu industrija može se reći da imaju svoje specifičnosti. Ovaj aspekt, posebno je istaknut u proizvodnji. Microsoft Dynamics ERP prvi je na listi izbora proizvodnih kompanija u svetu.
Ukoliko ste firma koja razmatra implementaciju ERP sistema, a bavite se proizvodnjom prehrambenih proizvoda, pre izbora softvera i partnera trebalo bi analizirati nekoliko ključnih aspekata uspešnosti izbora implementatora. Prilikom izbora softvera i partnera, klijenti često posmatraju osnovni nacrt procesnih koraka, za šta naravno, dobijaju potvrdu svakog softvera i ponuđača. Takođe, posmatraju listu referenci partnera, ne proveravajući direktno sa klijentom iskustvo i uspešnost projekta. Još u fazi razmatranja ERP sistema i partnera treba detaljnije razraditi procese i potrebe, a posebno obratiti pažnju na specifičnosti same kompanije. Dodatno, nikada ne treba potceniti segment podrške implementatora nakon uvođenja sistema, a za proveru svega ovoga najbolji način je kontaktiranje nekoliko referenci ponuđača (nikako se ne zadržati samo na listi referenci, jer je uspešna saradnja nešto sasvim drugo u odnosu na listu firmi sa kojima se sarađuje).
U ovom tekstu pokušaćemo da istaknemo nekoliko najvažnijih specifičnosti serijske proizvodne prehrambenih proizvoda. Isticanje svih specifičnosti i svih bitnih aspekata zahteva mnogo obimniji tekst, pa ćemo se fokusirati na one ključne za ovu industriju.
PLANIRANJE
Aspekt planiranja jedan je od najvažnijih segmenata bilo kog modula i poslovne vertikale kada se ulazi u proces digitalizacije. Važnost plana za bilo koji segment poslovanja od krucijalne je važnosti za unapređenje biznisa, a kada je u pitanju proizvodnja, unapređenje planiranja proizvodnje može dramatično unaprediti rad čitave organizacije.
Ipak, često kompanije i godinama nakon implementacije ERP sistema ne koriste potpuno automatizovano planiranje proizvodnje ili koriste u jako malom obimu. Zašto je tako?
Prvo, plan proizvodnje jedan je u nizu segmenata planova. Početna tačka planiranja mora biti plan prodaje, iz koga se generiše plan proizvodnje, a posledično i plan nabavke. Potpuno planska proizvodnja zahteva da i ostale funkcije budu potpuno planske, odnosno da plan prodaje bude na vreme definisan, potvrđen i nepromenljiv. U praksi, ovo često nije ispunjeno, a promene prodaje (hitne narudžbine i urgentni zahtevi za izradom proizvoda van plana) ruše koncept potpunog i tačnog planiranja. Čak i ako ovako nešto nije značajno u ukupnoj prodaji i najmanja odstupanja prodaje u kratkom roku eliminišu mogućnost da se proizvodnja organizuje unapred prema definisanom planu.
Drugo, softversko planiranje zahteva precizno definisanje kapaciteta, sa jedne strane, i normativa (sastavnica i tehnoloških postupaka) sa druge, kao i ažuran i pedantan unos podataka. U praksi je ovo uglavnom mnogo manji problem, ali svakako treba sagledati administraciju potrebnu za dostizanje željenog nivoa planske proizvodnje.
Na kraju, softver zahteva jasna pravila, redosled i prioritete za planiranje. Ukoliko se želi doći do potpuno planske proizvodnje, gde će sistem predlagati količine i vremena (raspored) radnih naloga, moraju se definisati precizna pravila.
Sistem Microsoft Dynamics 365 Business Central sadrži brojne inkorporirane funkcije planiranja, koje se koriste u različitim kompanijama širom sveta. Ove funkcije mogu značajno unaprediti segment planiranja, posebno ukoliko je kompanija spremna da prihvati savete najbolje prakse. Ipak, da bi se dobila „just-in-time“ proizvodnja, što je „Sveti Gral“ svake serijske proizvodnje, moraju se postaviti jasna i nepromenljiva pravila rada i to ne samo u proizvodnji, već i u drugim segmentima kompanije.
EVIDENCIJE POTROŠNJE VREMENA I MATERIJALA
Ova celina izazov je u svakoj proizvodnji, jer zahteva proces praćenja potrošnje u realnom vremenu, po svakoj mašini i operaciji, ali unos i administracije u vrlo kratkom roku. Serijska proizvodnja prehrambenih proizvoda nije izuzetak, a dodatno je otežana uglavnom širokim dijapazonom proizvoda, velikim količinama, nužnosti da se isporuka uradi vrlo brzo nakon proizvodnje i neophodnosti osiguranja sledivosti, odnosno praćenja šarži (LOT-ova) i rokova trajanja.
U nekim serijskim proizvodnjama se segment potrošnje može automatizovati (automatsko knjiženje utrošaka prema normativu), ali u prehrambenoj industriji, gde su šarže (LOT) i rokovi trajanja važni, navedeni segment se ne može potpuno automatizovati. Neophodno je ažurno i pedantno beležiti potrošnju svake količine artikla po svakoj fazi proizvodnog postupka, što zahteva internu organizaciju.
Kako je važno tačno i pedantno evidentirati ove podatke, uz potrebno vreme za administraciju, veoma je bitno razraditi navedene procesne korake i proveriti rešenja koje softver i partner nude. Nedovoljna automatizacija u ovom delu može značajno otežati proces digitalizacije.
PREDAJA GOTOVIH PROIZVODA
Kod proizvodnje prehrambenih proizvoda, kao i kod drugih serijskih proizvodnji, postoji potreba za što većom automatizacijom prilikom predaje gotovih proizvoda iz proizvodnje u magacin. Pre implementacije softvera, često ne postoji ni pravilna ogranizacija ovog procesa. Kao preduslov uvođenja ERP rešenja, važno je izdvojiti ovaj proces i organizovati tačku predaje i kontrole, jer se bez ovog koraka gubi linija odgovornosti proizvodnje i magacina.
Fizičko razdvajanja proizvodnje i magacina, definisanja odgovornih osoba, kao i jasnog toka proizvoda kroz magacine su preduslovi su za digitalizaciju procesa. Kao i za prethodne stavke, sugerišemo da se pri izboru softvera i partnera dobro razrade ova pitanja, jer u slučaju da softver ne podržava svaki korak u fizičkom procesu ili specifičnosti kompanije, projekat digitalizacije će sigurno biti otežan.
UPRAVLJANJE LOT-OVIMA
Pisali smo u odvojenim tekstovima o zamci koju treba izbeći, a koja se odnosi na to da se u procesu izbora softvera i partnera kompanije zadržavaju na osnovnim crtama procesa i mogućnostima sistema. U tom smislu, svaki ERP softver zadovoljiće potrebe, ali upravo zato se nikako ne treba zadržati samo na skici procesnih koraka.
U proizvodnji prehrambenih proizvoda, i kod gotovih proizvoda figuriraju šarža (LOT) i rok, što dodatno komplikuje svaki proces. Svaka nabavka, prenos, potrošnja ili izlaz moraju imati navedene specifikacije šarži (LOT-ova) i rokova. Ukoliko kroz sve korake koje kompanija ima u procesu softver ne nudi optimalan broj koraka i prilagođenost korisničkim potrebama, sigurno da će biti problema tokom projekta.
Sugerišemo da se obrati pažnja na mogućnosti predlaganja LOT-a i roka od strane sistema (po FEFO metodi), automatski predlog utrošaka, automatsko generisanje šarži (LOT) i roka gotovih proizvoda po radnom nalogu. Ovi koraci mogu značajno olakšati operativne funkcije u softveru.
SLEDIVOST
Posebna specifičnost proizvodnje prehrambenih proizvoda je obaveza evidentiranja, praćenja i kontrole šarži (LOT-ova) i rokova trajanja. Pomenuli smo već evidentiranje transakcija po navedenim parametrima, ali softver mora osigurati i mnogo više od toga. Iz sistema se moraju obezbediti veze svake šarže gotovog proizvoda sa svim LOT-ovima i rokovima sirovina, ambalaže i poluproizvoda koji su utrošeni. Sledivost je posebno važna u slučaju kontrola ili pojave nekih problema (povlačenje šarže određene sirovine iz upotrebe). Iz sistema se mora jednoznačno osigurati pregled svake šarže sirovine, od ulaza u kompaniju do isporuke kupcu (u sklopu završnog proizvoda), kao i pregled koje šarže gotovog su kod kog kupca.
KONTROLA KVALITETA
Na kraju, pomenućemo i aspekt kontrole kvaliteta. Kao i za druge navedene celine, ovaj aspekt važan je za sve proizvodnje, ali je u industriji prehrambenih proizvoda posebno zahtevno voditi dokumentaciju i istoriju sprovedenih kontrola.
U ovom segmentu ističemo da se kompanije često razlikuju u mnogim aspektima – trenutku kada se kontrola sprovodi, akcijama koje prethode kontroli, korišćenju karantina, tretmanu neusaglašenih proizvoda, fizičkom kretanju zaliha pre, tokom i nakon kontrole, pravilima izdvajanja, pravilima skladištenja i slično. Pored toga, mogu se razlikovati pravila za određene artikle, grupe ili magacine, kao i broj i način određivanja odgovornih osoba za kontrolu. Sve ovo zahteva od modula za kontrolu kvaliteta veliku fleksibilnost i mogućnost definisanja različitih kriterijuma i pravila.
Posebno je izazovan segment dokumentovanja kontrole. Kompletan proces kontrole mora pratiti dokumentacija, koja se ponovo može razlikovati ne samo od kompanije do kompanije, već i od vertikale proizvodnje (tipa proizvoda), grupe sirovina, mašina, lokacije, pogona ili faze proizvodnog procesa. Iz navedenih razloga posebno sugerišemo proveru mogućnosti modula kontrole kvaliteta u ERP sistemu, kako bi se i pre izbora softvera i partnera osiguralo da ponuđeno rešenje sadrži najveći deo potrebnih opcija.
ZAKLJUČAK
U tekstu smo naveli nekoliko važnih segmenata koji u praksi čine digitalizaciju proizvodnje prehrambenih proizvoda izazovnom. Nikako ne treba zapostaviti ni druge segmente kompanije, kao što su prodaja, nabavka, računovodstvo ili održavanje, ali pomenute celine posebno mogu napraviti razliku u uspešnosti projekta digitalizacije i često u praksi zahtevaju najviše analize, razrade, kao i interne (re)organizacije.
